Hipertenzija

kategorija: Srce i krvni sudovi
Hipertenzija je akutna ili hroniÄna bolest u kojoj je poviÅ¡en arterijski krvni pritisak. ÄŒesto nema prepoznatljive simptome, zbog Äega se naziva i „tihim ubicom“. Posledice akutne hipertenzije su najÄešće moždana krvarenja, dok se kod hroniÄne hipertenzije najÄešće ispoljavaju na bubrezima, mozgu i oku.  Prema uzroku nastanka, postoje dve vrste hipertenzije: esencijalna i sekundarna. Uzrok esencijalne hipertenzije je idiopatski (nepoznat). Nema nikakvih kliniÄki ili laboratorijski prepoznatljivih oboljenja koji je mogu prouzrokovati, ali se ubraja u 95% svih kliniÄki otkrivenih hipertenzija, Å¡to je navelo nauÄnike na pretpostavku geneteske predispozicije. U sekundarnoj hipertenziji se može naći uzrok (npr. oboljenja bubrega, nadbubrežne žlezde itd), ali ovo objaÅ¡njava samo 5% otkrivenih hipertenzija. Prema trajanju, hipertenzije se klasifikuju kao: akutne (par sati do par dana) i hroniÄne (viÅ¡emeseÄne ili trajne).

Arterijski pritisak je strogo kontrolisana fizioloÅ¡ka varijabla i konstantno se održava u okvirima normalnih intervala, ali se u toku 24 sata može približiti ekstremnim vrednostima (bilo u smislu poviÅ¡enja ili sniženja vrednosti) iz razliÄitih uzroka (npr. teÅ¡ka fiziÄka aktivnost). Ukoliko su vrednosti trajno poviÅ¡ene, kažemo da dolazi do stanja hipertenzije. Pritisak varira u odnosu na srÄani ciklus - najviÅ¡i je tokom sistole, a najniži tokom dijastole. Razlika izmeÄ‘u ovih pritisaka je hidrodinamiÄka sila koja uslovljava tok krvi kroz krvne sudove - pulsni pritisak. Vrednosti normalnog arterijskog pritiska su statistiÄki odreÄ‘ene i variraju na osnovu uzorka, rase i uzrasta, pa prema tome i izmeÄ‘u pojedinih država i zdravstvenih sistema, ali su ipak najÅ¡ire prihvaćeni kriterijumi Svetske zdravstvene organizacije (SZO) prema kojima se vrednosti sistolnog arterijskog pritiska viÅ¡e ili jednake 140 mmHg i/ili dijastolnog arterijskog pritiska viÅ¡e ili jednake 90 mmHg, dobijene u tri uzastopna, adekvatna merenja tokom 1-3 nedelje smatraju hipertenzijom. 

LeÄenje - recepti:

  • Kukuruzna svila, hajduÄka trava - po dve kaÅ¡ike; list Å¡umskih jagoda - jedna kaÅ¡ika, Ä‘urÄ‘evak – jedna kaÅ¡iÄica. Sve dobro promeÅ¡ati i jednu kaÅ¡iku preliti s 3 decilitra kljuÄale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocediti, pÄelinjim medom zasladiti i piti toplo triput na dan pre jela po jednu Å¡olju, ili svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. Uzimati 20 dana u mesecu. Zatim drugi mjesec opet 20 dana itd. 
  • Pola kaÅ¡iÄice glogovog cveta samlevenog u prah pomeÅ¡ati sa malo Å¡ećera i popiti sa malo vode dva puta dnevno. 
  • Narendati presnu proletnju ranu cveklu i pomeÅ¡ati sa sokom od limuna. Dnevno pojesti po mali tanjirić. 
  • U pola litre alkohola 96% stavi se 5 kaÅ¡ika glogovog cveta. Bocu dobro zaÄepiti i dnevno barem jednom protresti. Nakon 10 dana se ocedi. Od toga leka uzima se dnevno dva puta po 20 kapljica razreÄ‘eno s malo vode. Ukoliko bolesnik pati od nesanice neka uzme uveÄe pre spavanja 40 kapi, opet razreÄ‘eno s malo vode. Taj lek je dobar i za umirenje srca. 
  • Imela, hajduÄka trava, cvet od gloga i kamilice – u jednakim delovima dobro promeÅ¡ati. Sve dobro promeÅ¡ati i jednu kaÅ¡iku preliti s 3 decilitra kljuÄale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocediti, pÄelinjim medom zasladiti i piti toplo triput na dan pre jela po jednu Å¡olju, ili svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. 
  • Velika glavica bijelog luka kuva se 10 minuta u pola litre vode. Kad se ohladi, nalije se u bocu i doda 3 poveća limuna. Pije se svaki dan nataÅ¡te - po mala ÄaÅ¡ica. 
  • Dobro je skuvati Äaj od perÅ¡una (list i korijen) – 2 kaÅ¡ike na dva decilitra vode kuva se 5-10 minuta, a zatim pojede i popije. Uzima se triput dnevno po jedna Å¡olja.
  • Bolesnici neka jedu 2-3 dana samo neslani kuvani pirinaÄ bez ikakve druge hrane. PirinaÄ se mora tako dugo kuvati dok ne postane sasvim kaÅ¡ast. 
  • Uzeti jednu kaÅ¡iku imele (suvo lišće i granÄice) i staviti u ÄaÅ¡u sa 2 decilitra hladne vode. Ostaviti da stoji preko noći poklopljeno. Piti 3 puta na dan.  

© 2006 Zoran Maksimović