Ljubičica

Drugi nazivi: fijolica, Ijubica mirisna, Ijubicica mirisna, melekuša, poljska Ijubica, viola, vijolica.
Latinski naziv: Viola odorata
Ljubičica Opis biljke: Ljubičica je trajna proletna biljka s odebljalim i kratkim podankom iz kojega tjeraju nadzemne puzave vreže. Osim vrežama, biljka se razmnožava i semenom. Listovi srcastog oblika imaju peteljku. Tamnoljubicasti rnirisni cvetovi, retko beli, stoje pojedinacno na prilicno dugackirn stapkama. Zreli semeni tobolac otvara se sa tri zaklopca iz kojih ispada malo i tamno serne.


Stanište: raste na cistinama, izmedju grmlja, po senovitim me-stima uz rubove šurna. Uzgaja se samo u vrtovima gde se veoma brzo rasprostranjuje.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju listovi, cvetovi i koren. Svi delovi biljke suše se u hladu na prozracnom mestu.

Lekovito delovanje: Ljubičica koristi se u lecenju astme, tuberkuloze, glavobolje, nadimanja, gihta (uloga), zapaljenja grla, svako-vrsnih osipa, ospica, šarlaha, plućnog katara. Zbog umirujućeg delovanja ljubica se uspešno koristi u lecenju histerije, hipohondrije, nervoznog lupanja srca povezanog s oseajem straha i teškim disanjern, kod nesanice, glavobolje i dr.

© 2006 - 2018 Zoran Maksimović