Iđirot
Drugi nazivi: emišvarka, vodeni božur, kalmus, komuš, tatarsko zeljeLatinski naziv: Acorus calamus
Opis biljke. Višegodišnja biljka.Njena korenska masa vodoravno leži u blatu obala i iz nje rastu brojni listovi oblika mača, visoki do 1 metra. Na sredini pljosnate stabljike nalaze se kupasti klipovi zelene do smeđežute boje. Koren dugačak do 1 metra je debljine palca i u svežem stanju ima gorak začinski ukus. Vreme cvetanja jun-jul.
Stanište. Raste na vrlo mokrom tlu, većinom u barama, močvarama, kaljugama i na obalama mirnih voda.
Upotrebljivi delovi biljke. Koren.
Hemijski sastav. Sadrže skrob, eterična ulja, gorke glukozide, alkaloid, gume, smole, sluz, tanin, vitamin C, holin, jod.
Primena. Preporučuje se i kod usporenog metabolizma i lenjosti creva, kao i kod bledila kože i vodene bolesti, kod slabosti organa za varenje, kod nadutosti želuca i creva, kod grčeva,povraćanja, proliva, bolesti žučnih puteva, kod oboljenja žlezda i kod gihta. Takođe izuzetno mnogo doprinosi pokretanju tromog želuca i tromih creva i otklanjanju katara ovih organa. Poboljšava apetit, pomaže kod bubrežnih oboljenja i dobro je sredstvo za ćišćenje celog organizma. Deluje kao sedativ, analgetik, diuretik. Koristiti za ispiranje usta i za pranje gnojnih rana. Sredstvo za poboljšanje vida i memorije.
Način upotrebe. Pripremanje čaja: čaj od korena iđirota priprema se isključivo hladnim natapanjem. Jedna ravna mala kašika ostavi se preko noći u četvrt litre hladne vode. Ujutro se zagreje i procedi. Pre upotrebe čaj se ugreje u drugoj posudi sa toplom vodom. Sveži sok: sveži korenovi se pažljivo očiste i još vlažni iscede u sokovniku. Potpuna kupka: oko 200 g korena iđirota ostavi se preko noći u 5 litara hladne vode. Sledećeg dana se sve to zagreva do ključanja, ostavi da odstoji i doda vodi za kupanje.Oblozi pripremljeni s prahom od idjirota i jakom rakijom lozovacom koriste se kod lecenja raznih cireva, uloga (gihta) i kostobolja.
© 2006 - 2018 Zoran Maksimović