Bokvica uskolisna
Drugi nazivi: Konjska rebra, mala bokvica, koncula, žilovlak, trputacLatinski naziv: Plantago lanceolata
Botaničke karakteristike. Muška (uskolisna) bokvica je višegodišnja zeljasta biljka visoka 10-30 cm. Ima uspravnu stabljiku sa 5 uzdužnih brazdi. Listovi se nalaze pri osnovi stabljike, imaju kratku dršku, lancetastog oblika sa 3-7 paralelnih nerava, sa celim ivicama. Cvetovi su sakupljeni u gust cilindrični klas dug 2-5 cm. Cveta krajem proleća i za vreme leta.
Stanište. Nalazi se na livadama, šumama sa dosta svetla.
Upotrebljivi delovi biljke. Koren, listovi, seme.
Hemijski sastav. Sadrži flavonoide, fenolkarbonske kiseline, organske kiseline, tanine, enzime, fitoncide, sluz, šećer, vitamin C.
Primena. Koristi se kod obolenja disajnih organa, plućne astme, upale plućnih alveola, kašlja, pa čak i tuberkuloze. Čisti krv, pluća i želudac kao nijedna druga biljka. Koristi se kod uboda insekata ili ujeda zmije, kod rana koje teško zarastaju, čak i otvorenih, ogrebotina, posekotina, uboda osa, kod ugriza besnih pasa. Pomaže kod gušavosti, tromboze, oboljenja jetre i bešike.
Način upotrebe. Čaj: jednu punu malu kašiku listova popariti sa četvrt litre vode i ostaviti da odstoji kratko vreme. Čajna mešavina: jednu punu malu kašiku mešavine istih delova lista bokvice i timijana popariti sa četvrt litre vode. Oblog od listova: oprani sveži listovi uskolisne ili širokolisne bokvice se na dasci izgnječe oklagijom tako da se od njih dobije kaša koja se potom upotrebljava za oblaganje. Sirup, prvi način: dve pune pregršti opranih listova bokvice samleti u mašini za mlevenje mesa. U dobijenu kašu dodati malo vode da se masa ne bi slepila, zatim 300 g nerafinisanog šećera i 250 g pčelinjeg meda. Stalno mešajući, masu za sirup kuvati sve dotle dok se ne pretvori u gustu tečnost kojom se, dok je još topla, pune staklenke. Ove treba čuvati u frižideru. Sirup, drugi način: u teglu za zimnicu naizmenično stavljati po sloj opranih listova bokvice i nerafinisanog šećera. Sve dobro nabiti. Ostaviti masu da se slegne. Sledećeg dana teglu dopuniti novim slojevima listova i šećera koje treba stavljati sve dok ima mesta. Na zaštićenom mestu u bašti iskopati rupu i u nju staviti teglu zatvorenu sa tri ili četiri sloja pergamenta. Teglu poklopiti daskom, pa dasku pričvrstiti kamenom. Sve to potom zatrpati zemljom, ali tako da se daska i kamen mogu videti. Pod uticajem ravnomerne toplote koju zemlja oslobađa, šećer i listovi će se vrenjem pretvoriti u sirup. Posle otprilike tri meseca, teglu izvaditi iz zemlje, sok iscediti u sokovniku (ne kroz platno), jednom ga dobro prokuvati i njime napuniti staklenke sa patent-zatvaračima. Ako ne možete da sprovedete ovaj način dobijanja sirupa vrenjem, teglu ostavite na suncu ili blizu grejnog tela, gde treba da stoji sve dok se na dnu ne stvori sirup. I ovaj sirup se jednom dobro prokuva.
© 2006 - 2018 Zoran Maksimović