Pirevina
Drugi nazivi: Pirika, pir, pirak, pirnika, pirovina, puzava pirika, rubetka, pasja pšenica, zubačaLatinski naziv: Agropyrum repens
Opis biljke. Pirevina je trajna zeljasta biljka. Stabljika je uspravna. Listovi su tanki, uski, pljosnati, dugački, pod prstima grubi. Cvetovi su udruženi u guste klasove. Rizom je vrlo razvijen. Biljka se uglavnom razmnožava rizomom i tako veoma brzo zakorovljuje polja. Cveta celog leta.
Stanište. Raste svugde, po njivama, vinogradima, uz žvice, puteve.
Upotrebljivi delovi biljke. Podanak i koren.
Hemijski sastav. Sadrži ugljovodonike, soli jabučne kiseline, mineralne soli, belančevinaste materije, sluzi, saponine, trigliceride, eterično ulje, karotin, askorbinsku kiselinu.
Lekovito delovanje. Rizom pirevine izvanredno je sredstvo za čišćenje i jačanje krvi i živaca. Isto tako, veoma je dobar u lečenju reumatizma i gihta, kod vodene bolesti, bolesti bešike, zadržavanja mokraće, kod stvaranja kamenaca u mokraćnim organima, kod bolesti žuči, jetre, slezine, žutice, katara želuca i creva. Koristi se kod bolesti pluća, a dužom i redovnom čajnom kurom od podanka pirevine može se uspešno lečiti i tuberkuloza pluća. Ne treba je predugo uzimati jer je bubrezi ne podnose dugo.
Način upotrebe. Koristi se isceđeni sok iz svežeg korena, čaj, kao oblog. Ako se u litru vode stavi 3 kašike sitno iseckanog, i u avanu dobro istucanog korena od pirike, poklopi i polako kuva dok se pola ne ukuva, i ako se taj čaj pije triput dnevno (po jednu šoljicu) 6-8 nedelja, onda ćemo krv osloboditi od svake nečistoće. Petnaest grama podanka pirevine kuvati 10 minuta u poklopljenoj posudi, ostaviti 4 sata, procediti. Piti po 1 kašiku 3-4 puta na dan. Četiri kašike suvih podanaka natapati 12 sati u čaši hladne vode (koja je prethodno provrela), procediti. Ostatak podanka natapati 1 sat u jednoj čaši vrele vode, procediti. Pomešati i piti svakodnevno po pola čaše 2-4 puta na dan 3-4 nedelje za kožne bolesti. Sveže pripremljen sok pirevine piti 3-4 meseca po pola do jedne čašice na dan, 3-4 puta, 20-40 minuta pre jela.
© 2006 - 2018 Zoran Maksimović