Astma

kategorija: Disajni organi
Bronhijalna astma (Asthma bronchiale) hroniÄno je upalno oboljenje donjih disajnih puteva osetljivih na veliki broj raznih agenasa. Oni dovode do naglog razvoja u principu reverzibilne opstrukcije donjih disajnih puteva izazivajući akutni astmatiÄni napad. Ovde se radi o hiperiritabilnosti traheobronhijalnog sistema. Kada su napadi uÄestali sa kratkim razmacima izmeÄ‘u njih ili kada astmatiÄni napad duže traje (nema joÅ¡ jedinstvenog stava) bez mogućnosti njegovog prekida, onda je to status asthmaticus. Patofiziologija razvoja bronhijalne astme je sledeća: Upala disajnih puteva usled neadekvatnog oslobaÄ‘anja medijatora alergijske reakcije: histamina, citokina, lipidnih medijatora. Suženje disajnih puteva zbog bronhospazma, edema sluzokože bronhijalnog sistema, žilavog bronhijalnog sekreta (dyscrinia). Poremećaji oksigenacije zbog neadekvatne ventilacije i perfuzije, a kod teÅ¡kog astmatiÄnog napada dolazi do hiperkapniÄkog prestanka disanja.

AstmatiÄni napad može da pokrene viÅ¡e faktora: alergijske reakcije, infekcije disajnih puteva, lekovi (npr. aspirin, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, beta-blokatori), napor, stres, u toku sna (najveći broj smrtnih ishoda astmatiÄnog napada deÅ¡ava se u toku spavanja). Znaci i simptomi astmatiÄnog napada su izarzito teÅ¡ko disanje i borba za vazduh, zauzimanje sedeće pozicije uz upotrebu pomoćne disajne muskulature, ubrzano disanje (tahipneja) oko 40-50 respiracija u minuti, tahikardija. Ako se ne prekine napad razvija se cijanoza i nemogućnost govora, tzv. govorna dispneja uz tendenciju daljeg pogorÅ¡anja stanja bolesnika.

LeÄenje - recepti:

  • Dobro usitniti list i cvet podbela, koren belog sleza, cvet i list divizme. Jednu kaÅ¡iku te mjeÅ¡avine preliti sa 300—400 g kljuÄale vode. Ostaviti poklopljeno 15 do 20 minuta. Zatim ocediti, po želji zasladiti (po mogućnosti pravim pÄelinjim medom), dodati malo limunovog soka, ako ga imamo pri ruci, i toplo piti pre jela tri puta na dan po jednu Å¡olju. JoÅ¡ je bolje, ako je moguće, svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja. 
  • Omana i gaveza (koren), po 3 kaÅ¡ike, pasje trave, majÄine duÅ¡ice, po 4 kaÅ¡ike. Jednu kaÅ¡iku te mjeÅ¡avine preliti sa 300—400 g kljuÄale vode. Ostaviti poklopljeno 15 do 20 minuta. Zatim ocediti, po želji zasladiti (po mogućnosti pravim pÄelinjim medom), dodati malo limunovog soka, ako ga imamo pri ruci, i toplo piti pre jela tri puta na dan po jednu Å¡olju. JoÅ¡ je bolje, ako je moguće, svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja. 
  • KaÅ¡ika hmelja kuvanog nekoliko minuta u 100 g vina i 100 g vode, vrlo je dobar lek protiv astme. 
  • Protiv proÅ¡irenja pluća kod bronhijalne astme vrlo dobro koristi, naroÄito kod izbacivanja ispljuvka, tinktura od cele biljke dragoljuba (bez korena). Na svakih 100 g 96% jakog alkohola stavi se u bocu jedna kaÅ¡ika usitnjenog lista divljeg dragoljuba, koji treba da stoji 6—8 dana. Nakon toga se ocedi i uzima, razreÄ‘en s malo vode, dva do tri puta dnevno jednu kaÅ¡ikicu. 
  • Pržimo 30 dkg Å¡ećera. Kad Å¡ećer zarumeni, dodamo 9 kaÅ¡ika meda i 3 oveće glavice crnog luka, kojeg pret­ hodno ieckamo na sitno. Tome dodamo 1.500 g vode, sve zajedno dobro promeÅ¡amo i stavimo da kuvamo poklopljeno — dok se ne ukuva 50% teÄnosti. Od vremena do vremena potrebno je malo poklopac podizati. Procedimo, stavimo u boce i dobro zaÄepimo. Od tog leka uzima se pre jela jedna kaÅ¡ika. 
  • Uzme se nekoliko kriÅ¡ki belog luka, stavi u Äistu belu prekuvanu krpu ili gazu i zdrobi. Tada se na kocku Å¡ećera nakapa nekoliko kapi soka i pojede. To se ponavlja svakog jutra nataÅ¡te do potpunog ozdravljenja. 
  • Astmu i slaba creva leÄi anis. Dve kaÅ¡ike anisa staviti u pola litre vode i kuvati 10 minuta. 
  • Naberite koprive i stavite do polovine litrenog lonca. Zatim dodajte 2 kaÅ¡ike gospine trave i 2 kaÅ¡ike nane (metvice). To se sve zajedno kuva 2—3 minute. Nakon toga se ostavi poklopljeno da stoji 10—15 minuta. Tada se ocedi i pije triput dnevno po Å¡olju. 
  • Ren dobro oÄistimo (4 kaÅ¡ike narendamo) i stavimo u prikladnu posudu. Na ren nalijemo vinsko sirće, toliko da ren bude 3 prsta ispod sirćeta. Tada tu masu kuvamo tako dugo dok ren ne postane mekan. Zatim ga ocedimo i toj koliÄini dodamo istu koliÄinu meda. Sve kuvamo dok se ne zgusne. Dodamo kuvani ren i pustimo da joÅ¡ jednom provri. Kad se ohladi, stavimo u staklenku i od tog leka uzmemo svako jutro i veÄe po jednu kaÄiku. 
  • Iseckanog korena omana uzeti 1 kaÅ¡iku i preliti to sa 2 dcl vrele vode, poklopiti i kad se ohladi piti svaka dva sata zaslaÄ‘eno medom. 
  • Po 20 g anisa, podbela (cveta) i 60 g podbela (lista). Uzeti 3 kaÅ¡ike te smese i kuvati u pola 1itre vode, ostaviti da se ohladi i piti umesto vode. 
  • PomeÅ¡ati po 20 g hajduÄke trave (list), podbela, izopa, matiÄnjaka i crnog sleza (cvet). Tri kaÅ¡ike ove meÅ¡avine preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, a zatim piti umesto vode. 
  • PomeÅ¡ati po 20 g rosopasa, podbela, pasjeg drena (plod) i petrovca. 3 kaÅ¡ike te meÅ¡avine preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti i ostaviti 2 sata. Zatim ocediti i piti 3 puta na dan pola sata pre jela. 
  • Uzeti po 20 g anisa i podbela (cvet) i 10 g podbelovog lista. Od toga uzeti 3 kaÅ¡ike i kuvati 10 minuta u pola litre vode. Ostaviti pokriveno celu noć. Pije se umesto vode. 

© 2006 Zoran Maksimović