Astma

kategorija: Disajni organi
Bronhijalna astma (Asthma bronchiale) hronično je upalno oboljenje donjih disajnih puteva osetljivih na veliki broj raznih agenasa. Oni dovode do naglog razvoja u principu reverzibilne opstrukcije donjih disajnih puteva izazivajući akutni astmatični napad. Ovde se radi o hiperiritabilnosti traheobronhijalnog sistema. Kada su napadi učestali sa kratkim razmacima između njih ili kada astmatični napad duže traje (nema još jedinstvenog stava) bez mogućnosti njegovog prekida, onda je to status asthmaticus. Patofiziologija razvoja bronhijalne astme je sledeća: Upala disajnih puteva usled neadekvatnog oslobađanja medijatora alergijske reakcije: histamina, citokina, lipidnih medijatora. Suženje disajnih puteva zbog bronhospazma, edema sluzokože bronhijalnog sistema, žilavog bronhijalnog sekreta (dyscrinia). Poremećaji oksigenacije zbog neadekvatne ventilacije i perfuzije, a kod teškog astmatičnog napada dolazi do hiperkapničkog prestanka disanja.

Astmatični napad može da pokrene više faktora: alergijske reakcije, infekcije disajnih puteva, lekovi (npr. aspirin, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, beta-blokatori), napor, stres, u toku sna (najveći broj smrtnih ishoda astmatičnog napada dešava se u toku spavanja). Znaci i simptomi astmatičnog napada su izarzito teško disanje i borba za vazduh, zauzimanje sedeće pozicije uz upotrebu pomoćne disajne muskulature, ubrzano disanje (tahipneja) oko 40-50 respiracija u minuti, tahikardija. Ako se ne prekine napad razvija se cijanoza i nemogućnost govora, tzv. govorna dispneja uz tendenciju daljeg pogoršanja stanja bolesnika.

Lečenje - recepti:

  • Dobro usitniti list i cvet podbela, koren belog sleza, cvet i list divizme. Jednu kašiku te mješavine preliti sa 300—400 g ključale vode. Ostaviti poklopljeno 15 do 20 minuta. Zatim ocediti, po želji zasladiti (po mogućnosti pravim pčelinjim medom), dodati malo limunovog soka, ako ga imamo pri ruci, i toplo piti pre jela tri puta na dan po jednu šolju. Još je bolje, ako je moguće, svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja. 
  • Omana i gaveza (koren), po 3 kašike, pasje trave, majčine dušice, po 4 kašike. Jednu kašiku te mješavine preliti sa 300—400 g ključale vode. Ostaviti poklopljeno 15 do 20 minuta. Zatim ocediti, po želji zasladiti (po mogućnosti pravim pčelinjim medom), dodati malo limunovog soka, ako ga imamo pri ruci, i toplo piti pre jela tri puta na dan po jednu šolju. Još je bolje, ako je moguće, svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja. 
  • Kašika hmelja kuvanog nekoliko minuta u 100 g vina i 100 g vode, vrlo je dobar lek protiv astme. 
  • Protiv proširenja pluća kod bronhijalne astme vrlo dobro koristi, naročito kod izbacivanja ispljuvka, tinktura od cele biljke dragoljuba (bez korena). Na svakih 100 g 96% jakog alkohola stavi se u bocu jedna kašika usitnjenog lista divljeg dragoljuba, koji treba da stoji 6—8 dana. Nakon toga se ocedi i uzima, razređen s malo vode, dva do tri puta dnevno jednu kašikicu. 
  • Pržimo 30 dkg šećera. Kad šećer zarumeni, dodamo 9 kašika meda i 3 oveće glavice crnog luka, kojeg pret­ hodno ieckamo na sitno. Tome dodamo 1.500 g vode, sve zajedno dobro promešamo i stavimo da kuvamo poklopljeno — dok se ne ukuva 50% tečnosti. Od vremena do vremena potrebno je malo poklopac podizati. Procedimo, stavimo u boce i dobro začepimo. Od tog leka uzima se pre jela jedna kašika. 
  • Uzme se nekoliko kriški belog luka, stavi u čistu belu prekuvanu krpu ili gazu i zdrobi. Tada se na kocku šećera nakapa nekoliko kapi soka i pojede. To se ponavlja svakog jutra natašte do potpunog ozdravljenja. 
  • Astmu i slaba creva leči anis. Dve kašike anisa staviti u pola litre vode i kuvati 10 minuta. 
  • Naberite koprive i stavite do polovine litrenog lonca. Zatim dodajte 2 kašike gospine trave i 2 kašike nane (metvice). To se sve zajedno kuva 2—3 minute. Nakon toga se ostavi poklopljeno da stoji 10—15 minuta. Tada se ocedi i pije triput dnevno po šolju. 
  • Ren dobro očistimo (4 kašike narendamo) i stavimo u prikladnu posudu. Na ren nalijemo vinsko sirće, toliko da ren bude 3 prsta ispod sirćeta. Tada tu masu kuvamo tako dugo dok ren ne postane mekan. Zatim ga ocedimo i toj količini dodamo istu količinu meda. Sve kuvamo dok se ne zgusne. Dodamo kuvani ren i pustimo da još jednom provri. Kad se ohladi, stavimo u staklenku i od tog leka uzmemo svako jutro i veče po jednu kačiku. 
  • Iseckanog korena omana uzeti 1 kašiku i preliti to sa 2 dcl vrele vode, poklopiti i kad se ohladi piti svaka dva sata zaslađeno medom. 
  • Po 20 g anisa, podbela (cveta) i 60 g podbela (lista). Uzeti 3 kašike te smese i kuvati u pola 1itre vode, ostaviti da se ohladi i piti umesto vode. 
  • Pomešati po 20 g hajdučke trave (list), podbela, izopa, matičnjaka i crnog sleza (cvet). Tri kašike ove mešavine preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, a zatim piti umesto vode. 
  • Pomešati po 20 g rosopasa, podbela, pasjeg drena (plod) i petrovca. 3 kašike te mešavine preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti i ostaviti 2 sata. Zatim ocediti i piti 3 puta na dan pola sata pre jela. 
  • Uzeti po 20 g anisa i podbela (cvet) i 10 g podbelovog lista. Od toga uzeti 3 kašike i kuvati 10 minuta u pola litre vode. Ostaviti pokriveno celu noć. Pije se umesto vode. 

© 2006 Zoran Maksimović