Travari Srbije

Veronika

Drugi nazivi: Čestoslavica, zmijina čestoslavica, lekovita čestoslavica, prava veronika, šumska veronika, trava od ušljame, veronika, vetrovalj, bela boća.
Latinski naziv: Veronica officinalis

Opis biljke. Veronika je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice bokvica.Ima puzeći rizomom iz koga izbijaju skoro odrvenele, dlakave stabljike. Osim stabla i listovi i cvetovi su pokriveni gustim, žlezdastim dlakama. Listovi su sitno nazubljenog oboda i sivozelene boje i naspramnog rasporeda. Cvetovi su sa dugačkim prašnicima, svetloplave do ljubičaste boje i prošarani tamnoplavim žilicama. Sakupljeni su u grozdaste cvasti koje su u početku zbijene, a kasnije se izdužuju. Plod je čaura pokrivena žlezdanim dlakama. Cveta od maja do avgusta.

Stanište. Raste po suvim livadama,obodima šuma, uz ograde.

Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljava se nadzemni deo biljke u cvetu.

Hemijski sastav. Veronika sadrži glikozide, saponine, gorke materije, malo etarskog ulja, organske kiseline, provitamin A, šećere, vosak i dr.

Lekovito delovanje. Veronika se koristi u narodnoj medicini kod oboljenja disajnih organa, za olakšano iskašljavanje i izbacivanje sekreta, kod grozničavih stanja, kao antiseptično sredstvo, aperitiv, pomaže varenju hrane, otklanja katar želuca, bolove u grudnom košu, starački svrab, povišenu temperatur. Koristi se kod hroničnih kožnih oboljenja, ekcema.

Način upotrebe.  Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika prelije se sa četvrt litre vrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Sveži sok: cvasti se operu i neosušene iscede u sokovniku. Male boce napune se sokom i čuvaju u frižideru. Tinktura: dve pune pregršti isitnjene biljke u cvatu potopiti u rakiju od žita jačine 38-40% i 14 dana ostaviti na suncu ili u blizini izvora toplote. Čajna mešavina: 1 puna mala kašika prelije se vrelom vodom i ostavi da odstoji kratko vreme.