Soja

Drugi nazivi: soja
Latinski naziv: Glycine hispida
Soja
Opis biljke: Soja je jednogodisnja biljka sa mahunama u kojima se nalazi 2 do 5 okruglih zrna, zute, zuto zelene ili smedje boje. Zrno sadrzi 36 do 40 procenata proteina, 15 do 23 procenta ulja, blizu 34 procenta ugljenih hidrata, 3 do 6 procenta mineralnih materija i znatan broj vitamina
Sojino zrno veoma je bogato proteinima, vitaminima i mineralima, pa su i proizvodi koji se dobijaju njegovom preradom, bogat izvor ovih sastojaka. Proizvodi od soje ne mogu biti zamena za druge vredne prehrambene artikle, pogotovo ne za namirnice zivotinjskog porekla (meso, mleko, jaja, riba), vec se smatraju za namirnicu koja ima svoje ravnopravno mesto u ishrani.

Soja lecitin je prirodna materija izvrsnih osobina, ali manje poznata širem krugu ljudi. Njegovi gl. sastojci su kolin i inozitol u obliku fosfatidilkolina. Kolin igra kljucnu ulogu u izgradnji strukture bioloških opni (membrana) i cesto se veže za vitamine. Inozitol se u manjoj ili vecoj kolicini nalazi u namirnicama biljnog porekla, a soja ga sadrži u izobilju. Ljudski mozak deponuje vece kolicine inozitola. Kolin i inozitol se po funkciji smatraju katalizatorima i razgradjivacima masti.

 
Lekovito delovanje: Lecitin snižava nivo holesterola, procišcava zidove krvnih žila i pojacava rad srcanog mišica. Kako naša standardna prehrana sadrži znatno vecu kolicinu masti od optimalne, skoro svaki covek ima povecane potrebe za lecitinom. Drugo važano dejstvo lecitina je da u vecoj meri smanjuje ili cak u potpunosti uklanja bolove u zglobovima.

Redovno uzimanje lecitina omogucava osobama koje pate od bolesti zglobova aktivnosti koje zbog bolova ne bi mogle izvršavati. Lecitin uz navedena svojstva u velikoj meri koristi ljudima osetljivim na promene vremena. Uzimanje lecitina je neophodno kod sportista ciji je ucinak umanjen zbog bolova u zglobovima.

Lecitin daje kosi zdravu boju i smanjuje opadanje. Pomocu lecitina može se spreciti nastanak ekcema. Lecitin pojacava moc koncentracije i pamcenja i deluje umirujuce na živcani sistem.


Medju vitaminima posebno su zastupljeni vitamini B grupe,
vitamin E i drugi. Od minerala tu su kalcijum, fosfor, magnezijum, gvozdje i drugi.

Soja je posebno korisna u ishrani dijabeticara: obezbedjuje dovoljno kalorija i proteina, ali i prilikom prolaska kroz creva omogucava manju apsorpciju ugljenih hidrata. Ova namirnica je, bez sumnje, vrlo korisna, ali je tesko prihvatamo u svakodnevnoj ishrani. Upotreba proizvoda od soje u ishrani zdravih ljudi zbog toga ima dijetetsko i preventivno delovanje.Soja se, takodje, preporucuju za ishranu osoba obolelih od secerne bolesti, povecanog krvnog pritiska i nekih oboljenja jetre.

Danas postoji veliko interesovanje za soju ne samo zbog toga što ona može da bude zamena za meso, a neuporedivo je jeftinija od njega, već i zbog toga što predstavlja bogat izvor zaštitnih materija i biljnih vlakana što nedostaje u ishrani savremenog čoveka. 

Glavna karakteristika sojinog zrna i ono što soju izdvaja od ostalih mahunarki je visok sadržaj punovrednih proteina. Sojino zrno je namirnica biljnog porekla koja sadrži sedam aminokiselina bez kojih organizam ne bi mogao da opstane. Sojine belančevine su potpuno jednake belančevinama životinjskog porekla. Što se masnoća tiče, soja daleko nadmašuje masnoće životinjskog porekla. 

Na 100 grama, soja sadrži 7 g vode, povoljan odnos masnih kiselina (3 g zasićenih, 4 g mononezasićenih i 12 g polinezasićenih - 11 g linolne) i celuloznih (biljnih) vlakana 5 g. Od ugljenih hidrata sadrži polisaharid dekstrin koji ima veliku ulogu u ishrani dijabetičara jer ne dozvoljava da se naglo poveća sadržaj glukoze u krvi. Soja ne sadrži holesterol i gotovo nijednu od relativno teže svarljivih masnih kiselina (zasićene) koje se nalaze u svim životinjskim namirnicama. Ona je odličan izvor lecitina i vitamine E. Ovi prirodni antioskidansi sprečavaju oksidaciju LDL holesterola. Soja je bogata i magnezijumom, koji igra važnu ulogu u funkcionisanju kostiju, srca i arterija. 

Pozitivni efekti soje na zdravlje: 

Soja ima mnoge pozitivne efekte na zdraljve koji potiču od kvaliteta sojinih proteina i izoflavona genisteina i daidzeina. 

Soja poboljšava zdravlje kostiju: proizvodi od soje, poput mleka, ne sadrže mnogo kalcijuma, ali sojini izoflavoni mogu da pomognu u smanjenju rizika od osteoporoze. Nekoliko istraživanja sugeriše da sojini izoflavoni mogu da budu faktor koji pomaže u prevenciji smanjenja koštane mase. Izoflavon genistein izgleda da inhibira lomljenje kostiju i ima efekat sličan efektu estrogena na održavanje koštanog tkiva. 

Soja indirektno poboljšava zdravlje kostiju. Ishrana bogata životinjskim proteinima utiče na veće izlučivanje kalcijuma iz organizma. Ako umesto proteina životinjskog porekla koristite soju (i njene proteine) sprečićete gubitak kalcijuma iz kostiju. 

Soja smanjuje simptome koji se javljaju u menopauzi: eipidemiolozi su dokazali da azijske žene manje pate od valunga i noćnog znojenja u poređenju sa ženama sa Zapada. Simptomi koji se javljaju u menopauzi uzrokovani su niskim nivoom estrogena. Estrogen igra značajnu ulogu u kontroli temeprature tela. Izoflavoni soje deluju poput estrogena i na taj način kontrolišu ove simptome. 

Soja smanjuje rizik od srčanih bolesti: u zemljama u kojima se soja redovno koristi u ishrani, niži je nivo oboljevanja od kradiovaskularnih bolesti. Istraživači smatraju da soja pomaže u prevenciji srčanih bolesti tako što smanjuje ukupunu količinu holesterola, prevenirajući pojavu zakrečenja krvnih sudova. I ovi pozitivni efekti se pripisuju sojinim izoflavonima. Genistein takođe može da utiče na povećanje fleksibilnosti krvnih sudova. 

Soja pomaže u borbi protiv nekih vrsta kancera: nekoliko studija pokazuje da redovno konzumiranje soje može da pomogne u borbi protiv kancera koji su u vezi sa nivoom hormona, kao što su rak dojke, prostate, debelog creva. 

Alergija na soju 

Alergija na soju predstavlja odgovor imunog sistema na soju, za koji organizam pogrešno veruje da je štetna. Jednom kada imuni sistem “odluči” da je soja štetna, on formira specifična antitela na nju. Sledeći put kada alergična osoba pojede neki proizvod od soje, imuni sistem ispušta veliku količinu hemikalija, uključujući i histamin, da bi zaštitio organizam. Ovim hemijskim procesima se aktiviraju simptomi tipični za alergiju, koji utiču na respiratnorni i gastrointestinalni trakt, kožu ili kardiovaskularni sistem. Oko 0,5% ljudi je alergično na soju. 

Simptomi alergije na soju: akne, angioedem, rinitis, anafilaksis (anaphylaxis), astma, atopični dermatitis, bronhospazam, čir, kolitis, konjuktivitis, dijareja, dispneja, ekcem, enterokolitis, groznica, svrab, larginalni (grkljanski) edem, letargija, koprivnjača, povraćanje. Ljudi koji su alergični na soju, često su alergični i na: kikiriki, grašak, pšenicu, raž, ječam. 
Kako izbeći alergiju na soju? Ako je ikako moguće, dojite bebu prvih šest meseci. Izbegavajte da dajete črvstu hranu bebi mlađoj od 6 meseci, pa i nešto starijoj. Izbegavajte kravlje mleko, pšenicu, jaja, kikiriki, ribu, tokom prve godine detetovog života. 

Umereno konzumirajte soju. 

Zdrava ishrana znači skromnost i uravnoteženost. Stoga nemojte soju jesti u neograničenim količinama, jer možete načiniti više štete nego dobra. Nefermentisana soja (i drugi legumi) sadrže fitonsku kiselinu; prekomerno konzumiranje soje može da smanji sposobnost organizma da apsorbuje minerale. U Japanu je prosečna dnevna porcija soje 7 g. Povremeno konzumiranje (2-3 puta nedeljno) skromne količine soje dobrog kvaliteta, organskog porekla, ne može da uzrokuje nikakve probleme, štaviše može da ima samo koristi. 

Soja i žene 

Soja je jedan od najbogatijih izvora supstanci pod imenom fitoestrogeni. Fitoestrogeni se spajaju sa receptorima estrogena i tako podražavaju efekte pravog estrogena. Žene koje pate od simptoma menopauze mogu da otkriju da povećana količina soje u ishrani može da pomogne (do 7 g dnevno).  Ima istraživača koji smatraju da konzumiranje sojinog umesto kravljeg mleka može da smanji rizik od raka dojke. U knjizi Vaš život je u vašim rukama, dr Džejn Plan kaže da ishrana bogata organski gajenom sojom i izbegavanje mleka životinjskog porekla, predstavlja osnovu za prevenciju ponovne pojave malignih ćelija. 

Soja i deca 

Soja nije idealna zamena za majčino mleko. Zato se ne preporučuju bebama. Skorašnja istraživanja su pokazala da ako hranite bebu sojinom mlekom, dete ima veći rizik da kasnije ima problema sa štitastom žlezdom. 

Ljudi koji bi trebalo da izbegavaju proizvode od soje 

 
Ljudi sa problemom sa tiroideom, problemima sa varenjem (problemi sa stolicom, nadutost, iritirana creva) ili znakovima kao što su pojačano lučenje sluzi, tumori, ciste, trebalo bi definitivno da izbegavaju soju ili da konzumiraju samo male količine, povremeno.

© 2006 - 2018 Zoran Maksimović