Vrbovica

Drugi nazivi: Kiprovina
Latinski naziv: Epilobium parviflorum
Vrbovica
Zeljasta je i sočna biljka. Ima više vrsta vrbovice, a lekovite su Epilobium anguistifolium, Epilobium roseum, Epilobium parviflorum, Epilobium montanum, Epilobium lanceolata, Epilobium palustre, Epilobium anagallidifolium. Stablo je nerazgranato, golo i uspravno, a pri vrhu crvenkaste boje. Na njemu su spiralno raspoređeni lancelasti listovi na kratkim drškama ili sedeći, dužine 10 - 15 cm, a širine 1 - 2 cm (najviše do 4 cm). Cvetovi su sakupljeni u dugačke grozdaste cvasti. Biljka se ubire tako što se otkida na polovini stabljike, da bi mogla ponovo da raste. Biljku treba usitniti odmah, dok je sveža. Zato bi bilo dobro da se zasadi u baštama, koje će ukrasiti svojim sitnim crvenkastim, roze ili belim listićima. Sadrži flavonoide, pektin, tanin, triterpenske kiseline, sluzi i vitamine. Adaptogena je. Ima antizapaljenske, sedativne, ekspetorantne i regenerativne osobine. Izolovano je antitumorsko sredstvo hanerol.

Lekoviti deo: nadzemni deo biljke

Lekovito delovanje: Ova biljka je izuzetno efikasna kod oboljenja prostate, bešike i bubrega. Smatra se da leči i najteža oboljenja ovih organa, ali treba zapamtiti da se i u najtežim slučajevima ne sme uzimati više od dve šolje čaja na dan!!!

Jedna se uzima ujutru, na prazan želudac, a druga uveče pre spavanja. Naravno, ovo treba da bude dopunska terapija, a takvi bolesnici se obavezno moraju obratiti lekaru.

Čaj: vrhom punu kašičicu vrbovice treba staviti u 1/4 litra vode i pustiti samo da provri, a zatim da odstoji. Još jednom: dozvoljene su samo dve šolje dnevno!
Napomena: Preterano dugo pijenje čaja od vrbovice može izazvati tegobe u želucu i crevima.

© 2006 Zoran Maksimović