Travari Srbije

Zeleni čaj

Drugi nazivi: kineski, ruski,indijski
Latinski naziv: Camellia sinensis

Opis biljke: Zeleni čaj - (kineski, ruski,indijski) je osušeno lišce cajne biljke Camellia smensis. Ova biljka skromnog izgleda i sitnih listica je visoki žbun. Raste na visoravnima Kine, Indije, Japana, Cejlona, na Javi, u Gruziji i južnim padinama Kavkaza. Za svoje stanište odabrao je najljepše pejsaže i to uz izvore pitke vode u dobro suncanim ravnicama koje obiluju kišama. Gaji se na plantažama gde se grm reže do visine jednog metra radi veceg broja izdanaka i lakšeg branja lišca. Lišce mu je naizmenicno, kožasto, sjajno, elipticno, po rubovima nazubljeno. Nema mirisa. Cvetovi su beli, mirisni,zeleni caj, kakav se pije u Kini, sastoji se samo od vruce vode i zelenih listova, bez dotaka cvetova, etericnih ulja, sladila, limuna, narandžine kore, ruma. Najbolje vrste beru se u martu, kada su listovi još sasvim mali, a ime najboljeg, prevedeno sa kineskog, znaci "pre proletnih kiša". Nema ga u prodaji, služi uglavnom za mito i medjunarodne poklone na visokom nivou. Suši se u velikim posudama ispod kojih gori vatra i sve vreme meša vrlo osetljivim dlanovima znalaca koji znaju kad je caj osušen i kad ga treba skloniti sa vatre. Sušenje je nužno da bi se iz listova isterala voda, ali se mora paziti da zajedno sa vodom iz njih ne izadje i "duša caja". Važnije od vrste posude (najveci cajnik na svetu ima zapreminu devedeset litara) su vrsta vatre i nacin pripreme. Voda u ne sme biti ni prevruca ni prehladna. Kada se u njoj, pre kljucanja, pojave mehurici (Kinezi ih zovu "riblje oci"), skida se sa vatre i prelije preko listica na dnu staklene šolje. (Staklo je važno zbog uživanja u boji tecnosti.) Nekoliko minuta ceka se "budjenje" caja. Ako je voda bila prehladna, caj se nece probuditi. Ako je bila prevruca, caj je mrtav.U Evropu je cameliia sinensis došla sa dve strane. Pod nazivom tei dovozila ga je sredinom šesnaestog veka brodovima holandska Istocnoindijska kompanija, a kao caj stizao je i ranije kopnom preko Rusije. Tek u poslednjih dvesto godina poceo se uzgajati izvan Kine i Japana .

Od nacina prerade zavisi da li ce se dobiti, crni, zeleni, žuti ili crveni caj. Crni caj se specijalnim postupkom obradjuje i pri tom fermentira pri cemu i dobija crnu boju. Zeleni caj se obradjuje, ali se fermentacija ne sprovodi. Vrsta biljke utice na kvalitet caja. Medjutim, veština prerade, nacin pakovanja i cuvanja presudni su za kvalitet. Caj se pre svega koristi za uživanje, koje se razvilo uporedo sa razvojem industrijske proizvodnje šecera.

Stanište: Gaji se plantazno.

Lekoviti deo biljke: Listovi i cvet

Lekovito delovanje:  Ispitivanja delovanja zelenog caja ukazala su da se njime može spreciti maligno oboljenje prostate, a može i popraviti stanje vec obolelih osoba.Zeleni caj snižava ukupni holesterol, pomaže snižavanju krvnog pritiska što blagotvorno deluje na srce i krvne sudove. Stara kineska poslovica kaže: "Bolje tri dana bez hrane nego jedan dan bez caja". Miris tog

napitka nežne zelene boje i kiselkastog ukusa podstice pozitivne misli, krepi celo telo, umiruje, opušta te procišcava organizam. Ispitivanjem ekstrakta polifenola dobivenih iz listova biljke zelenog caja pokazalo se da smanjuje nivo lipida, triglicerida i holesterola u krvi, a time i opasnost od bolesti krvnog sistema i arteroskleroze. Zeleni listovi caja bogati su i fluorinom koji sprecava štetno dejstvo bakterija karijesa u usnoj supljini. Caj sadrži i minerale važne za covekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvozdja i mangana. Sadrži malo teo-filina i teobromina. Odavno je poznato da deluje i diuretski, pomaže protiv celulita jer ogranicava apsorpciju masnoce i podstice površinsku cirkulaciju. Zaceljuje rane,ekstrakt caja koristi se za negu kože, usne šupljine, izraslina na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina te za lecenje akni.

Ukusni napitak može se piti u bilo koje doba dana i veceri jer tein znatno blaže stimulise mozak nego kofein. Istraživanja koja su sproveli Japanci pokazala su da u delovima zemlje u kojima se bere i proizvodi zeleni caj nema smrtnosti od raka želuca i pluca.

Da bi se došlo do približnih doza za korisno dejstvo zelenog caja, ispitane su tipicne navike kineskih i japanskih potrošaca. Prosecno oni piju 3 šoljice napitka dnevno . Tipicna šoljica caja podrazumeva 1 cajnu kasikicu zelenog caja (oko 5 grama) i 250 ml vruce vode uz držanje od 3 minute pod poklopcem.