Travari Srbije

Kukuta

Drugi nazivi: Boleglav, bucunika, velika kukuta, kukuta, dudika, mišje zelje, pegava kukuta, piska, trbulja
Latinski naziv: Conium maculatum

Otrovna kukuta je izazivala strah od davnina. Njena smrtonosna dejstva iskorišćena su u mnogim atentatima i ubistvima (najpoznatiji događaj je vezan za „pehar kukute" koji su Sokratu dali da ispije). Kukuta je bila posvećena Hekati, htonskoj boginji. Grčki naziv conium, što znači „koja izaziva vrtoglavicu" samo potvrđuje pseudo-psihodelična dejstva biljke.

Odvajkada je, međutim, kukuta bila u upotrebi kao lek, afrodizijak i miris. Biljka je bila sastojak mnogih recepata za veštičije meleme. Prema nemačkoj narodnoj tradiciji, kukuta je stanište jedne žabe, koja živi ispod biljke i siše njene otrove. Kukuta je verovatno bila jedna od magijskih starogermanskih gatara (seid). Nažalost o ovome nije sačuvano dovoljno podataka.

• Kukuta je višegodišnja zeljasta biljka, u gornjem delu razgranata.

• Ima okruglu šuplju stabljiku, visoku do 2,5 m, uzduž prugastu i pokrivenu crvenim pegama - makulama.

• Lišće je krupno, trostruko perasto deljeno.

• Sitni beli cvetovi su sakupljeni u štitaste cvasti. Kukuta cveta tokom celog leta.

• Plod je šizokarpijum sastavljen iz dva merikarpijuma.

• Kukuta se razlikuje od drugih biljaka familije Apiaceae po neprijatnom mirisu koji se oseti naročito leti ili kada se biljka protrlja među prstima.

• Cela biljka sadrži veoma toksičnu mešavinu alkaloida koja se sastoji od konina (90% od ukupnog alkaloidnog sadržaja, najviše ga ima u nedozrelim plodovima, oko 2 %, a najmanje u lišću 0,1 %), γ-koniceina, konhidrina, pseudokonhidrina, metil konini.

• U narodnoj medicini kukuta se koristi u obliku melema, raznih ulja i masti, spolja za mazanje kod neuralgija, a iznutra kao analgetik, - sedativ i antispazmolitik. Prema Petroviću (1883) ranije se upotrebljavala za ublažavanje raznih bolova, kod velikog kašlja i protiv hroničnih oboljenja kože.

• Kukuta može da izazove i trovanje domaćih životinja. Za njenu otrovnost ljudi su znali još odvajkada. Tako su je Atinjani koristili za trovanje osuđenika, a prema opisu Platona, u otrovu koji je Sokrat popio bilo je pored opijuma i kukute. Smrt nastaje od respiratorne paralize (smrtonosna doza za čoveka = 500-1000 mg konina), dok je jednom psu dato 100 g kukute i nisu primećeni znaci trovanja. Kuvanjem, kukuta postaje manje otrovna, jer njeni alkaloidi ispare.

• U manjim dozama konini ma psihotropna dejstva I dočarava osećaj letenja.

• Najotrovniji su zeleni plodovi I cvetni štitovi.

• Kukuta se danas skoro i ne upotrebljava u naučnoj medicini.

• Plodovi kukute (+Conii maculati fructus) se sakupljaju dok su još zeleni, tj. u toku avgusta i septembra, i suše u sušnici.

• Suvi plodovi su sitni, jajasto-okruglasti, sivozelene boje, po morfologiji podsećaju na anis.

• Kada se zdrobi oseća se neprijatan miris i gorak ukus, koji izaziva gadenje.

• Odnos pri sušenju ploda kukute je3:l.

• Lišće i herba (Conium folium et herba) se sakupljaju pre cvetanja, odnosno od juna do avgusta i suše u tankom sloju na hladnom promajnom mestu.

• Odnos sveže i suve droge je5:l.

Ovo je bilo ukratko o samoj biljci, a sada jedan dobar recept za melem i caj za ispiranje rana.Ako rana nemoze da zarasti jer je inficirana nekim mutirajucim bakrerijama kao sto je zlatna stafilokoka ili strucnije receno "Staphylococcus aureus" koja inace spada u kategoriju najteze izlecivih kada se nastani u rani onda je ovo jedini lek(provereno).Dekubitis rane (rane koje nastaju od lezanja-kod teskih boesnika) sa uspehom se lece i mislim da ce mnogi biti srecni nakon ovog posta jer ce naci resenje za svoje probleme.

Pre nego sto vam napisem recept ovo morate imti u vidu, a to je da je biljka izuzetno otrovna i da posle svakog kontakta sa njom morate dobro oprati ruke.

Čaj (za ispiranje rana)

Uzeti pregrst (koliko se moze obuhvatiti jednom sakom) kukute sa sve stabljikom (samo da nije previse debela), pa spustiti u 300ml vode koja kljuca i skloniti sa vatra nakon minut-dva, pa ostaviti da odstoji 15min.

Staviti rukavice na ruke, pa biljke iz procedjenog caja dobro iscediti jer ce vam trebati za melem.

Vec iscedjenue biljke oblikovati u zavisnosti od velicine rane i napraviti kao kolacic, pa na deo koji ce ici do rane namazati med.

Prvo ranu dobro isprati sa komadom vate natopljene u caj, pa nakon toga kolacic od biljke staviti direktno na ranu (stranu koja je namazana medom ide na ranu), pa nakon melema priviti gazu i nakon gaze možete ispod bolesnika staviti i neki stari peskir da ne bi isprljali posteljinu.

Kod tezih oblika dekubitisa se melem stavlja i dva puta dnevno i ne skida se do sledeceg stavljanja, a kada se sama rana smanji jednom dnevno se stavlja, odnosno samo preko noci.