Glog

Drugi nazivi: Beli glog, bela draca, beli trn, crveni glog, gloginja, glogovac
Latinski naziv: Crataegus laevigata
Glog
Opis biljke. Glog je 2-5 m visok grm ili onisko, vrlo razgranato drvo, sa mnogo bodlji i glatkom sivom korom. Listovi su rasečeni na 3-5 delova koji su nejednako nazubljeni. Cvetovi su sakupljeni u metličastim cvastima koje su slične štitu. Cveta krajem proleća. Plod je tamnocrvena koštunica.

Stanište. Raste pored puteva, po šikarama, krčevinama, na livadama, kamenjaru.

Upotrebljivi delovi biljke. Cvetovi, listovi i plodovi bez peteljke.

Hemijski sastav. U cvetovima sadrži eterično ulje, tanine, flavonoide, organske kiseline, acetilholin, holin. U plodovima sadrži organske kiseline, steroide, triterpenoide, vitamin C, karotin, tanine, flavonoide, acetilholin, holin, selen.

Primena. Glog je jedan od najdragocenijih lekova za srce. Jača i reguliše rad srca. Delotvorno reguliše krvni pritisak. Kod starijih ljudi leči mane i upale srčanog mišića. Pomaže kod napetosti, razdražljivosti, nesanice. Koristi se kod upale pluća, gripe, kašlja, bronhitisa.Naročito je važan kod srčanog infarkta jer poboljšava prokrvljenost srčanog mišića. Tinktura od bobica deluje protiv bubrežnih kamenaca, gihta, belog kranja.

Način upotrebe. Čaj se priprema od cvetova i listova ili ploda. Zasladjuje se medom i pije gutljaj po gutljaj. Plodovi se mogu i istucati, namakati 8 sati u hladnoj vodi, kratko zakuvati, ocediti i piti dnevno 2-3 šolje gutljaj po gutljaj. Od cvetova i plodova može se napraviti i tinktura (20g preliti sa 100ml 70% alkohola).                                                                    

© 2006 - 2018 Zoran Maksimović