Hmelj

Drugi nazivi: Blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevina, miljevina, falon, hmel, hmelina, hmeljevina
Latinski naziv: Humulus lupulus
Hmelj
Opis biljke. To je povijuša. Listovi su trokrpasti i petokrpasti i hrapavi. Okićen je laganim šišarkama koje su se razvile iz muških resica na ženskim biljkama. Šišarke hmelja su jajaste, lake, rastresite cvasti, dugačke 3-4, široke oko 2cm, nešto pljosnate, toplog i gorkog ukusa, prijatnog svojstvenog aromatičnog mirisa. Oko krivudave osovine, poređani su plodni listići unaokolo u cik cak, kao crepovi na krovu. Na njihovoj bazi golim okom se mogu videti, oble, sjajne, prozirne, žute žlezde, koje se mogu lako istresti (lupulin). Plodni listići (brakteje) su vrlo tanki, hartijasti, jajasti, žuto-zelenkasti ili žuti, oko 10mm dugački i oko 7mm široki, mrežasto išarani sitnim nervima i lako se mogu odvojiti. Upotrebljava se samo gajeni hmelj.

Stanište. Kod nas raste uz grmlje po vlažnim mestima kao divlja povijuša. Gaji se kod nas i u drugim zemljama u velikim količinama za potrebe pivara.

Upotrebljivi delovi biljke. Šišarka. Cela biljka je lekovita.

Hemijski sastav. Šišarke sadrže smolaste materije koje predstavljaju smešu hmeljevih kiselina, eterično ulje, flavonoide, kumarine, tanine, alkaloide, vitamine.

Primena. Snažno utiče na izlučivanje mokraće i odvodi nakupljenu vodu. Lekovito deluje na giht i reumu. Deluje smirujuće na nerve: telesna i nervna napetost popušta, reguliše se ubrzani puls, stišava depresija, omogućuje normalan san. Leči zapaljenje bubrega, bolesnu jetru,žučnu kesicu, slezinu, groznicu, loš apetit, stišava polnu nadraženost. Uzet u većoj količini hmelj izaziva trovanje: gađenje, povraćanje, glavobolju, usporavanje cirkulacije i dr.

Način upotrebe. U proleće se mladi izdanci mogu jesti. Čaj: jedna kašika na pola litre vode. Pije se triput na dan pre jela po jedna šolja. Prašak šišarki, koji se dobija lupanjem po njima, uzima se na vršku noža jedanput dnevno.

© 2006 Zoran Maksimović