Kopriva

Drugi nazivi: Velika kopriva,pitoma kopriva, žara, pasja kupina
Latinski naziv: Urtica dioica
Kopriva
Opis biljke. Kopriva je dvodoma biljka sa velikim korenom.Stabljika dostiže visinu do 150 cm, a listovi su dugi od 3 do 15 cm. Listovi srcolikog oblika se nalaze na kratkim peteljkama i imaju kratke dlačice. Listovi i peteljke su pokriveni žarnicama, i zbog toga ih je jako neugodno dodirnuti, jer izliju oštar sok na kožu. Cvetovi koprive su zeleni i neugledni. Kopriva ima lekovita svojstva. Cveta od proleća do jeseni, a za vreme zime ostaje u zemlji.

Stanište. Raste u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj Americi. Raste na zapuštenim mestima kao korov.

Upotrebljivi delovi biljke. Kopriva je jedna od najboljih lekovitih biljaka koje imamo.Ona je, počev od korena pa preko stabljike i listova sve do cveta, dakle u celosti, lekovita.  Za lek se skuplja korenje (u proleće i jesen), listovi i vršike (u proleće), a cela biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu.  

Hemijski sastav. Izuzetno je bogata raznim korisnim sastojcima: belancevinama, ugljenim hidratima, mastima, kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr. Sadrži flavonoide,organske kiseline, azotne materije i dr.

Lekovito delovanje. Kopriva je naša najbolja lekovita biljka za pročišćavanje krvi od koje istovremeno raste i broj crvenih krvnih zrnaca. Pošto ona povoljno utiče i na gušteraču, čajem od koprive se skida i nivo šećera u krvi. Njome se leče i oboljenja i upale mokraćnih puteva, kao i patološki zastoj mokraće. Posebno se preporučuje za prolećnu kuru s obzirom da čisti i creva. U narodnoj medicini se višenedeljna kura čajem od koprive preporučuje protiv oboljenja jetre, žuči i slezine, pa čak i u slučaju tumora ovog organa, zatim kod katara želuca, oboljenja disajnih organa, želudačnih grčeva i čireva, čira na dvanaestopalačnom crevu i kod plućnih oboljenja.Odličan je i za lečenje bolesti izazvanih virusima i bakterijama. Kod vodene bolesti (edema) kopriva pomaže izvlačenjem velike količine vode iz organizma. Posredstvom aktivnih materija koje jačaju krv pomaže kod bledila, malokrvnosti, anemije i kod teških bolesti krvi. Zajedno s drugim lekovitim biljkama kopriva se uspešno primenjuje i kod leukemije (vidi. Ako je reč o nekom alergijskom oboljenju (i polenska, odnosno senska kijavica spada ovamo) treba tokom dužeg vremenskog perioda piti čaj od koprive. Kopriva smanjuje sklonost ka prehladi i pomaže kod gihta i reumatskih oboljenja. Tinktura od koprive posebno blagotvorno deluje na svaku kosu. I kod suženja krvnih sudova ("pušačkih nogu") kopriva izvanredno pomaže, kao i kod išijasa, krstobolje sa probadanjem i kod upale živaca ruku i nogu.

Način upotrebe. Čaj: 1 puna mala kašika popari se sa četvrt litre vrele vode i posle kratkog vremena se procedi. Tinktura od koprive: korenovi, koji se vade u proleće i u jesen, operu se četkom, sitno naseckaju i stave u bocu, do grlića. Preliju se rakijom od žita jačine 38-40% te se boca 14 dana drži na toplom mestu. Kupka za noge: jedna puna pregršt dobro opranih korenova i stabljike s listovima sveže koprive preko noći se drže u 5 litara hladne vode a sledećeg dana se ista voda zagreje do ključanja. U što toplijoj vodi (na temperaturi koju možete podneti) kupajte noge 20 minuta. Kopriva za vreme kupke ostaje u vodi. Ova kupka, podgrejana, može da se koristi još dva do tri puta. Pranje kose: 4 do 5 punih pregršti sveže ili osušene koprive stavi se u lonac od 5 litara napunjen hladnom vodom i na tihoj vatri zagreva dok ne proključa. Posudu skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji 5 minuta. Ako se koristi koren koprive, jedna puna pregršt se preko noći ostavi u hladnoj vodi, a sledećeg dana se voda zagreva do ključanja. Posle toga treba da odstoji još 10 minuta. Za pranje kose upotrebiti kvalitetan toaletni sapun.
 

© 2006 Zoran Maksimović