Travari Srbije

Kičica

Drugi nazivi: Ger, gorka kitica, gorko zelje, grozničavka, drago cveće, dupčić, zlatna žuč, jezernica, kinin, kitičica, mala semenčina, mali stozlatnik, sunčeni cvit, crvena kičica, orno zelje.
Latinski naziv: Centaurium erythraea

Opis biljke. Kičica je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka visoka 15-30 cm. Stabljika je uspravna i pri vrhu razgranata. Prizemni listovi su izduženo obrnuto jajastog oblika i sačinjavaju rozetu. Listovi na stabljici su naspramni, duguljasto lancetasti, zašiljeni i sedeći. Petodelni cvetovi ružičaste boje skupljeni su u metličastim cvastima na vrhovima grančica i stabljike. Cveta sredinom leta.

Stanište. Raste po suvim brdskim i planinskim livadama, po svetlim šumama.

Upotrebljivi delovi biljke. Nadzemni deo biljke.

Hemijski sastav. Sadrži alkaloid gencianin, glukozide, flavonoide, organske kiseline, etarsko ulje, sluzi.

Lekovito delovanje. Pročišćava i poboljšava krv kod malokrvnosti i reguliše krvotok. Utiče na rad jetre i žučne kesice, reguliše smetnje u jetri i žuči, olakšava tegobe izazvane žučnim kamencima, leči žuticu. Koristi se kao lek za želudac (katar želuca, pritisak u želucu), prehladu, šećernu bolest, otklanja smetnje kod menstruacije.

Način upotrebe. Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta, praška, vina i tinkture.  Čaj: uzima se 10 g ili jedna kašika na pola litre vode i kuva 2-3 minute. Pije se dnevno gutljajima po jedna šolja. Delotvornija je ako se ne kuva već samo natapa u hladnoj vodi. U obliku praška koristi se do 2g dnevno. Tinktura se pravi u odnosu 1:1. Koristi se po 10-15 kapi na dan.