Kleka

Drugi nazivi: Barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obicna borovica, smrek, smreka, smrekovina, smreč, smrika, smriča, smrkva, šmrča, fenja, crna smrekinja, crna smrekva
Latinski naziv: Juniperus communis
Kleka
Opis biljke: Kleka je zimzelen je grm visine od 0,5 do 7 m, s vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listicima, vrlo otporan, gusto i nepravilno razgranat dvodoman grm. Zeleni plodovi su joj jajastog oblika, a zreli su okrugli i tamnocrno-ljubicasti imaju smolast i aromatican miris i gorkosladak ukus. Citava biljka je lekovita, ali se najcesce koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli plodovi, ljubicaste boje, dvogodisnji, dok jednogodisnji, zeleni, nisu lekoviti, te ih ne treba koristiti. Beru se od kraja leta do pocetka zime, a suse na promajnom mestu. Iglice i mlade grane beru se od aprila do kraja juna, usitne i suse na isti nacin kao i plodovi .. Cvetovi su sitni i nalaze se u pazuhu listova, odvojeni na pojedinim biljkama (dvodomost). Plod je jajasta bobica, u prvoj godini je zelena, a tek u drugoj sazri, kada je crno-smeda i okrugla, s plavim pepeljkom. Moguc je i trogodišnji period od cvetanja do sazrevanja. U narodu se koristi kao lek i za proizvodnju klekovace. 

Stanište:  Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od primorskih do planinskih i brdskih podrucja. Kod nas se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krcevinama, pašnjacima, suvatima, zapuštenim i neobradenim zemljištima .

Lekoviti deo biljke: Čitava biljka je lekovita. Najviše se skupljaju plodovi. Beru se u jesen i zimu Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i pocetkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Branje jeveoma sporo ako se bere rukom, zato se preporucuje da se pod drvo prostre odgovarajuca prostirka i klekinje pažljivo motkom stresu. Suše se kao žito na tavanu, uz cešce prevrtanje drvenom lopatom, ili u hladu na promajnom mestu, razastrte u tankom sloju. Posle sušenja treba odstraniti svu necistocu (iglice, grancice i sl.) i zelene plodove. Cuva se na suvom, cistom i promajnom mestu.

Lekovito delovanje: Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokrace, za denzifekciju mokracnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv bolesti želuca, bubrega... Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i pocetkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Kleka se mnogo više upotrebljava u narodnoj nego u školskoj medicini. Inace, klekinje su kod nas i u drugim balkanskim zemljama jedan od najpoznatijih i najviše upotrebijavanih narodnih i domacih lekova, isto tako važan i omiljen kao što su hajducka trava, kantarion, pelen i kicica, lekovite biljke bez kojih se naše kuce ne mogu zamisliti. U narodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti, za spoljnu i unutrašnju upotrebu: kao diuretik, protiv nazeba, kašlja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i sl., a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Juniperi) ili u jakoj rakiji za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i slicnih bolesti. Klekovaca je nadaleko poznata veoma aromaticna rakija. Upotrebljavaju je i kao domaci lek i dezinfekciono sredstvo. U malim dozama etarsko ulje kleke, pored ostalog, olakšava iskašljavanje. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). Od klekinja se izraduje sok, Succus Juniperi inspissatus (Roob Juniperi). Klekinje, a još cešce etarsko ulje služi za kadenje, inhalaciju prilikom oboljenja organa za disanje i kao sredstvo za draženje kože Kleka ima baktericidno dejstvo, te se koristi u lecenju infektivnih bolesti pluca. Regulise rad bubrega i pospesuje izmokravanje. Etersko ulje prodire duboko u kozu, te se koristi u lecenju reumatskih oboljenja, narocito na zglobovima. Regulise rad organa za varenje, koristi se u lecenju zapaljenskih procesa zeluca i creva. Uvarak od iglica i mladih grana otklanja otok nogu i poboljsava cirkulaciju. Kleku treba koristiti obazrivo, jer preterana upotreba moze dovesti do ostecenja bubrega.

Protiv crevnih grceva

Dobro izmešati jednake delove kleke, pelina, hajducke trave i cveta kamilice, pa 2-3 kašicice te mešavine odvojiti, preliti s 2-3 šoljice kljucale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezasladeno.

Protiv glavobolje
Dobro zdrobiti plodove kleke i previti na celo.

Protiv bolesti jetre, želuca, vodene bolesti, za jacanje živaca
a) Ujutru, na 1 do 2 sata pre dorucka, sažvakati i pojesti 3-5 plodova kleke. b) Spremiti caj prelivanjem šake zdrobljenih plodova kleke 1 litrom kljucale vode. Piti 5 do 6 šoljica dnevno.

Za jacanje apetita i bolje varenje hrane
Spremiti kompot od plodova kleke uz dodatak šecera, pa plodove pojesti, a tecnost popiti. To ciniti dok se apetit ne popravi.

Protiv šecerne bolesti
a) Koristiti sok od kleke (razreden) ili nesladen caj spremljen od plodova kleke b) Dobro promešati po 10 g plodova kleke, virka (gospin plašt), lanenog semena, ždraljevine i lista borovnice pa 3 kašike te smeše preliti sa 0,5 l hladne vode, ostaviti da prenoci i sutradan zagrejati i kuvati 5 minuta (pošto voda prokljuca), prohladiti, procediti i piti pre svakog obroka po 1 cašu (nezasladjeno).

© 2006 Zoran Maksimović