Travari Srbije

Majčina dušica

Drugi nazivi: Timijan livadski, majkina dušica, popovac, materka, tamjanika, bakina dušica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, dušičina, dušička, materina dušica, materka.
Latinski naziv: Thymus serpyllum

Opis biljke. Majčina dušica je trajna 20 - 30 cm visoka, grmasta biljka. Ima uske elipsaste sivo - zelene listiće sa kratkim peteljkama. Roza do lila cvetovi stvaraju na vrhovima stabljike okrugle cvetove, jakog i ugodnog mirisa.

Stanište. Raste na sunčanim brežuljcima i padinama, na posnim rubovima šuma i često, na malim livadskim mravinjacima. Potrebno mu je mnogo toplote i sunca, pa se zato dobro drži na kamenitim površinama i planinskim suvatima, gde se iz zemlje oslobađa mnogo toplote.

Upotrebljivi delovi biljke. List i cvet.

Hemijski sastav. Eterično ulje (fenoli-timol,karvakrol), flavonoidi, organske kiseline, tanini, saponini.

Lekovito delovanje. Upotrebljava se, pre svega, kao lek za lečenje organa za varenje, ređe i organa za disanje. Majčina dušica se daje protiv crevnih parazita, narocito protiv dečjih glista. Preporučuje se kod grčeva u želucu i u materici, kao i kod menstrualnih bolova i kod epileptičnih napada.

Način upotrebe. Čaj: jedna puna mala kašika popari se sa četvrt litre provrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Kupka: za potpunu kupku potrebno je 200 g majčine dušice. Tinktura od majčine dušice: na podnevnom suncu ubranim cvastima rastresito napuniti jednu bocu do grlića, preliti rakijom od žita ili od voća, jačine 38-40%, i ostaviti na suncu 14 dana. Ulje od majčine dušice: na podnevnom suncu ubranim cvastima napuniti jednu bocu i preliti hladno ceđenim maslinovim uljem, tako da nivo ulja bude viši za dva prsta. Ostaviti 14 dana na suncu ili blizu grejnog tela. Jastuče: biljke staviti u jastuče i zašiti otvor. Sirup od majčine dušice: cvetove i stabljike ubrane na suncu ovlaženim rukama stavljati u teglu. Slojeve biljke i nerafinisanog šećera dobro sabiti u tegli. Ostaviti na suncu oko tri nedelje. Pri ceđenju šećerom natopljenih cvetova i stabljika mora se dodati malo vode, kako bi se one isprale. I ova tečnost se doda sirupu. Potom se posuda sa sirupom stavi na najslabiju vatru kako bi suvišna voda isparila a da se on ne kuva. Sirup ne sme da bude ni previše redak ni previše gust. Da bi se postigla odgovarajuća gustina, hladiti ga jednom ili dvaput, i probati.