Travari Srbije

Spravljanje melema je kompleksan proces i podrazumeva i znanje i tajnu i molitvu.

Osnov svih melema koje Dejan spravlja je bilje sa visokim procentom tanina koji jača sluzokožu i sprečava infekcije. To su hrast, ruža, orah, borovnica, kopriva, hajdučica, neven, kantarion, bokvica…

Koristi i bilje koje deluje antivirusno: bršljan, matičnjak, medveđe grožđe, kao i ono bilje od koga se nekad pravio sapun: jagorčevina, divlji kesten, podbel, breza…

Za svaki melem, Dejan, spravlja nadogradnju i sve povezuje destilovanim maslinovim uljem.

Dejan Milovanović zna tajnu pripreme četrnaest melema koji nemaju rok trajanja. Treba ih samo čuvati na tamnom i hladom mestu.

PRIČE KLIJENATA

Miroljub Milošević iz Novog Pazara

Dugo godina je moja majka patila od otvorenih rana na potkolenivama. Njeni problemi sa venama su počeli veoma davno, posle porođaja. Lečenje po lekarima je bilo uporno ali na kraju ne i uspešno. Uzrok oboljenja njenih vena je verovatno urođena slabost krvnih sudova kombinovana sa viškom kilograma. Rane su se pojavile kasnije kao posledica prskanja krvnih sudova i situacija se pogoršavala sa godinama i pored primene svih medicinski saveta i terapija.

Rane su stalno krvarile, a neprekidno gnojenje i curenje bilo je praćeno i neprijatnim mirsom i pored maksimalne higijene. U tom periodu majka je osećala strahovite bolove uprkos čestoj upotrebi trodona.

Posle 49 dana bolničkog lečenja i uprkos velikim naporima i lekara i kompletnog osoblja, nije bilo vidnijeg napredka. Nekako smo saznali broj telefona Dobrice Milovanovića iz Velike Plane, čoveka koji pravi meleme baš za rane i terapija je počela. Vrlo brzo rane su prestale da krvare, a bolovi su počeli da slabe posle nedelju dana. Melem smo stavljali na rane ujutru i uveče, posle predhodnog pranja blagim rastvorom hipermangana, po savetu ovog narodnog lekara.

Mi ovaj melem zovemo čudotvorni jer je uspeo da deluje i pored svih oboljenja koje moja majka ima, a ja bih to danas nazvao Milošću Božjom, posle onoliko godina muka koje smo preživeli.

Gospodina koji je melem napravio i poslao nam, poznajemo samo iz telefonskih kotakata. Imao sam međutim potrebu da mu se zahvalim i ovako javno i da ujedno pomognem i drugim ljudima koji imaju slične probleme.

Milan Radovanović iz Smederevske Palanke

Posle 30 godina hemoroide izlečio prirodnim petem

Milan Radovnović iz Smederevske Palanke je preko 30. godina patio od hemoroida treće grupe a onda mu je melem Dobrice Milovanovića, po njegovim rečima, kao rukom odneo zdravstveni problem star više od tri decenije. Prvih deset godina nije odlazio kod lekara misleći da će se povući sami od sebe. Problem sa hemoroidima nije prestajao ni jednog dana za to vreme. Ni pored promene načina ishrane i poštovanja svih saveta koje je čuo njegovo zdravstveno stanje krenulo je silaznom putanjom.

„Bolovi su bili veoma jaki, posebno noću, tako da nisam mogao da spavam. Ustajao sam, šetao po kući i neprekidno imao osećaj da moram do toaleta. To su bili lažni signali, a nadražaj nije prestajao. Osim bolova, hemoroidi su i krvarili, što mi je potpuno otežavalo normalan život. Iz ishrane sam potpuno izbacio ljuto i kiselo. Dešavalo se da nemam stolicu i po sedam dana“- priseća se Milan.

Posle deset godina tegoba čuo je da na VMA hemoroide leče injekcijama. Odmah odlazi na pregled i na lekarsku preporuku dobija prvu injekciju. Milan kaže da mu je od te prve terapije bilo bolje, bolovi su prestali ali ne i krvarenje. Injekcije je dobijao svakih tri meseca. Ukupno je dobio 18 terapija ali i pored terapije krvarenje nije prestalo. Lekarima je stalno krvarenje bilo sumljivo pa su ga poslali na dodatne analize.„Morao sam da snimim debelo crevo, zbog sumnje na karcinom.“ priča Milan.

Prošle godine saznao je za meleme koje pravi Dobrica Milovanović iz Velike Plane i odmah se uputio kod njega. Dobrica mu je dao dva melema- jedan koji se jede i drugi kojim se maže obolelo mesto. U prvo vreme terapija melemima odvijala se dva puta dnevno – ujutru i uveče. Uz ovaj melem pio je i bekunis čaj a ishrana je bila prilagođena osobama sa hemoroidima – laka, čorbasta sa puno vlakana.

„Više nemam problema sa krvarenjem, bolovi su davno prestali, a neredovna stolica je takođe prošlost. Moja creva se sad svakodnevno prazne. Jedino što i danas izbegavam ljuto u ishrani.“- kaže Milan Radovanović.

Milan dodaje da iako nema više problema i danas ima u kući Dobričine meleme koje koristi preventivno. 

Miladinka Zejak iz Predjasena

Pobedila sam gangrenu uz melem od 24 biljke

Miladinka Zejak, mlada žena iz sela Predjasena kraj Brodareva, rano se susrela sa zdravstvenim problemima. Kao dvadesetogodišnjakinja razbolela se od sistemskog lupusa, hronične autoimune bolesti koja može da napadne različite organe, naručito kožu, zglobove, krv i bubrege.

 „Kada je došlo do pogoršanja primarne bolesti, počele su da mi trnu noge. Trnci su se smenjivali sa zebnjom u nogama. Bol je postao nepodnošljiv. Počela sam da tražim pomoć. Ni sama ne znam šta sam sve pokušavala i kod kojih sve lekara nisam bila“ – priča Miladinka.

Pošto ništa od savetovanih preparata nije pomoglo, Miladinka se obrela na Institutu za reumatologiju KBC u Beogradu.

„Prf. Dr Radmila Petrović je pokušala sve ali nije uspela da zaustavi tok bolesti. Simptomi su bili sve ozbiljniji, i došlo je do suženja krvnih sudova. Na desnoj nozi, na palcu, pojavila se gangrena, a leva noga me je strašno bolela. Nisam mogla da ležim i bilo mi je izuzetno teško da stojim. O hodanju da i ne govorim.“ – seća se Miladinka.

Ni infuzije ni tablete nisu pomagale. Gangrena je uzimala maha i postala glavni zdravstveni problem. Na levoj nozi gangrena je zahvatila tri prsta.

 „Upoznala sam ženu koja je imala iskustva u lečenju biljem. Pričala mi je o travaru iz Velike Plane i njegovim čudotvornim melemima. Imala je slične probleme i uspešno ih se oslobodila posle upotrebe njegovih lekova.“ – nastavlja svoju priču Miladinka.

Prema sopstvenom priznanju nije mnogo verovala u narodnu medicinu, a misao da bi njene probleme mogao da reši biljni melem nije joj ulivala mnogo nade. Ipak nije imala kud, stanje se pogoršavalo i bila je u situaciji da se „hvata za slamku“. „Ispričala sam sve mužu, i otišli smo kod Dobrice Milovanovića. On je divan čovek, primio nas je sa puno razumevanja i objasnio kako da koristim meleme. Kad su se pojavili prvi znaci ozdravljenja njenoj sreći nije bilo kraja. Sve je bilo kako joj je i rečeno. Oporavak nije prošao lagodno. Početak terapije melemima bio je veoma bolan. Dobrica joj je objasnio da melem ulazi u ranu i otvara krvni sud. Nagomilana krv tad jurne i izlazi gusta kao smola i neprijatnog je mirisa. Tada su bolovi najjači. Ko to izdrži, sledi olakšanje u vidu izlečenja.

„Ostala sam bez nokta i pola palca na levoj nozi a otpao mi je i nokat na desnoj nozi. Sve što je gangrena izjela vremenom je otpalo. Bolovi su uminuli. Mogla sam da normalno legnem. Počela sam da hodama. Ponovo sam bila srećna.“ priča Miladinka.

Nastavila sam da mažem melem. Koža mi je potpuno zacelila. Ipak postala sam nerazdvojna od melema pa ga i danas imam u kući.“

Lidija Savićiz Beograda 

Žive, zagnojene rane izlečene za 25 dana

Lidijini problemi počinju sa naizgled naivnim peckanjem i crvenilom u predelu podkolenica. „Na potkolenice obe noge, pored crvnila na većim površinama i peckanja, javio se i neizdriž svrab. Mislila sam da su to znaci neke alergije. Sve dok me jedne noći nisu probudili strašni bolovi i grčevi u listovima obe noge. Obratila sam se lekarima koji su, tek posle dve veoma teške godine za mene, uspostavili dijagnozu  – livedoid vascularis – odnosno pucanje perifernih krvnih sudova. U pitanju je sistemska bolest, u kojoj imunitet napada sam sebe i organizam ne može da se brani. Peckanje, svrab i jaki bolovi nisu prestajali. Za svo to vreme, Lidija, je radila što je dodatno otežavalo i onako teško stanje. Iz rana je počeo da curi gnoj, posle čega bi se napravile kraste, pa potom opet krene gnoj… tabani su počeli da se koče, a grčevi u listovima nisu popuštali. Imala sam osećaj da su mi noge odsečene i nisam više mogla da stojim. Počela sam da gubim i apetit, tako da na vrhuncu bolesti nisam mogla ništa ni da jedem. Zbog dubine i širine rana više nisam mogla da se krećem. Otišla sam na VMA gde mi je lekar objasnio bolest rečima: Gospođo od ove bolesti se ne umire ali mi za nju nemamo lek, već je samo možemo privremeno zaustaviti, u stvari rane samo površinski zasušiti.- Posle toga padam u još veći očaj i gubim nadu.“- priča Lidija.

Tokom tog perioda nije spavala 25 dana. Pošto su svi bliski rođaci i prijatelji krenuli u potragu za alternativnim lekovima došla je u kontakt sa Dobricom Milovanovićem iz Velike Plane. Čula je da on uspešno leči gangrene, oboljenja krvnih sudova i još neke bolesti. Posle 25 neprospavanih noći krenula je put Velike Plane. Kada je pogledao, Dobrica, joj je rekao da će biti izlečena, ali mora da bude uporna i da poštuje njegova uputstva. „Onda je krenula terapija koja me je u momentima ostavljala potpuno zatečenom. Već prvu noć posle mazanja melema, san mi je najzad došao na oči. A onda su krenule reakcije na melem – užasan bol i osećaj kao da se neka prljavština izvlači iz rana. Bolovi su trajali pola sata do sat posle stavljanja melema.“

Po Dobričinim savetima, melem je stavljala na list bokvice pa na ranu, dva put dnevno, ujutru i uveče. Rane su bile obavijene melemom neprekidno, a pre stavljanja melema noge je prala rastvorom hipermangana.„Rane su počele da se čiste i zarastaju, a koža oko njih da dobija normalnu boju. Istovremeno je meni počela da se vraća nada i vera da ću pobediti ovu bolest.“

Lečenje je trajalo 25 dana. Koža je bila očišćena, rane zatvorene. Za sve vreme upotrebe melema pila je čaj od koprive. I po prestanku upotrebe melema nastavila je, po savetu Dobrice, da pije čaj od koprive. „Lečenje je završeno uz moju veliku upornost i ogromnu podršku čika Dobrice i njegove supruge Mirke. Na nekad obolelim mestima ostali su tamni ožiljci. Danas me ta mesta ponekad zabole obično kod promene vremena. Čika Dobricin melem uvek imam kod sebe, ponekad ga koristim preventivno a čaj od koprive pijem redovno.“ - završava Lidija.

Verica Ranković iz Velike Plane

Zaustavila sam sigurnu smrt

Verica Ranković iz Velike Plane, jedna je od onih koja je uz pomoć fitoterapije uspela da zaustavi opaku bolest.„Bolujem od multiple skleroze već deset godina, a od toga sam sedam godina u kolicima. Mislila sam da mojoj bolesti nema leka, tako je bar izgledalo. Čak su mi i lekari govorili da probam neki drugi vid lečenja. A onda se dobrica pojavio kao spasitelj. Od komšinice sam čula za Dobricu. Njoj je izlečio ekcem. S obzirom a sam uvek verovala u fitoterapiju, nisam bila skeptična i rešila sam da mu se obratim za pomoć. Nisam imala šta da izgubim.“ – objašnjava Verica – „Početak moje bolesti je bio strašan. Desnom rukom nisam mogla da se pozdravim niti da jedem. Teško sam pričala a noge su mi bile potpuno oduzete. Kao terapiju sam dobila dva melema, jedan koji sam pila, dok sam sa drugim masirala noge. Prve rezultate sam primetila posle šest ili sedam meseci. Sad čak i pišem, a na nogama osećam golicanje. Bolest je zaustavljena, nema pogoršanja, već sve ide na bolje“- ne krije sreću Verica.